HR - Ljudski Resursi - Srbija

Rast zaposlenosti samo uz povećanje investicija

Od početka svetske ekonomske krize 2008. pa do kraja 2011. godine došlo je do pada broja zaposlenih u Srbiji za preko 260.000, odnosno za 13 posto ili u proseku za oko 2,5 posto godišnje.

Kako je navedeno je u biltenu “Makroekonomske analize i prognoze” (MAP) koji izdaje Institut ekonomskih nauka u saradnji sa Beogradskom bankarskom akademijom, značajnije povećanje biće moguće ukoliko tokom ove godine dođe do povećanja investicione i ukupne privredne aktivnosti.

Međutim, prema prognozama ekonomskih analitičara MAP , Srbija će do kraja 2012. imati veoma mali privredni rast, pa se ne može očekivati značajniji rast broja zaposlenih u ovoj godini.

U analizi se navodi da je pad zaposlenosti tokom 2009. i 2010. u kategoriji - Zaposleni kod poslodavca  iznosio oko 100.000 godišnje i da je jednak smanjenju ukupnog broja zaposlenih za osam pretkriznih godina. Tokom 2011. smanjen je broj zaposlenih za preko 60.000 u odnosu na 2010, što je pokazatelj da se kombinovani efekti krize i propusta u privatizaciji i dalje osećaju.

U analizi se dalje navodi, kako su, i pored pasivnih mera (finansijska podrška, naknada za slučaj nezaposlenosti i aktivnih mera politike zapošljavanja (povećanje zapošljivosti, savetovanje, prekvalifikacije, dokvalifikacije) negativni trendovi na tržištu rada sve vidljiviji, dok je, istovremeno, određeni broj ljudi prešao iz stabilne u tzv. “ranjivu zaposlenost”.

Analiza dužine nezaposlenosti jedan je od najvažnijih pokazatelja stanja na tržištu rada. U biltenu je navedeno da je u periodu od kraja 2009. do kraja 2011. primetno značajno smanjenje kratkoročne zaposlenosti, pa je broj ljudi koji traže posao kraće od šest meseci smanjen za oko 50.000 (31 posto). U ovom periodu, kratkoročna zaposlenost koja traje šest do 12 meseci smanjena je za oko 8.500 (9 posto).

Sa druge stranje, u posmatranom periodu broj onih koji traže posao jednu ili dve godine je porastao za preko 20.000 (19 posto). Istovremeno, broj ljudi koji čekaju na zaposlenje dve do četiri godine porastao je za oko 11.800 (11,4 posto).

Kako se u biltenu MAP ocenjuje, ovo je izuzetno negativan pokazatelj kretanja na tržištu rada, jer je grupacija onih koji čekaju posao dve ili četiri godine najviše pogođena krizom i kretanje njihovog broja može poslužiti kao pokazatelj stvarnog stanja krize u Srbiji, odnosno smanjenja ponude radnih mesta za ovu grupaciju potencijalnih radnika.

Broj nezaposlenih koji traže posao od četiri do 10 godina povećan za oko 30.000 (17 posto), a broj onih koji traže posao preko 10 godina povećan za više od 10.000 (13 posto).

Sve dok broj zaposlenih iz ovih kategorija nezaposlenih ne počne da opada, nećemo moći da govorimo o slabljenju efekata ekonomske krize u Srbiji i značajnijim investicijama, zaključuje se u analizi tržišta rada.